Ako kročiš u čivutski vrt, na sedmu koleno, čini će pasti.
I koda nema drugih bašti, di sve pupi se šljašti,
Di na miru možeš šeboj i požure krasti.
Moja nesretna mati, tela me spasti, savetom finim.
Al' morala je, totat' znati, da ne sme kasti, šta da ne čini.
Šta je beden, nek' široki zid, lako se zaješi, ko' stari čilaš.
Makovina ko' astragan, da bez glasa švugne dragan,
Ukraj neba se lepeza, mlad' šaran, porcijaš ruka,
Zave su miče, trepte u tmini, viserni zdenci.
Zbog nečekđurčić, uvek niče, baš u tišini i baš u senci.
Neću skoro, oni u šorom, ne znam posle, puto dande.
Mesem šoro mlavo, šučo šoro pa šamande.
Reta cvili i leleče, schini suhnju i jeleče.
Nitko mali, nitko znam, na červande čikara.
Ako dirneš u Čivutski vrt, pletvu ćeš nositi po srebrom zončići.
Vi ćeš jedan kraj bunara, i si Romaks puno para.
Sve ćeš diamante dati, za smežnicir končići.
Kouk tuđi vrtuđe, crleba smesi u crnom pleku.
E, ne može li ništa tuđe, svi smrtni gresi,
u tom su nehu.
Neću skoro, oni u šorom, ne znam posle, puto dande.
Mesem šoro mlavo, šučo šoro pa šamande.
Reta cvili i leleče, schini suhnju i jeleče.
Ni tko mari, ni tko zna, na červande čikara.

Vetar cvili i leleče, schini suhnju i jeleče.
Vetar cvili i leleče, schini suhnju i jeleče.

Kao mrda iz džepa, truni se lako, život protekli.
Da rekli su mi da je lepa, ali baš tako to nisu rekli.
Neću skoro, oni u šorom, ne znam posle, puto dande.
Mesem šoro mlavo, šučo šoro pa šamande.
Reta cvili i leleče, schini suhnju i jeleče.
Ni tko mari, ni tko zna, na červande čikara.
Neću skoro, oni u šorom, ne znam posle, puto dande.
Mesem šoro mlavo, šučo šoro pa šamande.