U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom
Umalo da me potiski đilkoši konačno dotuku violinom
Pesma beše o suncokretu, do zla boga žalosna
Samo za nju se kod nas vrlo malo zna

Kis napraforgó, lepi goropadni cvet (o, da)
Zbog kog se sunce s neba spustilo na svet
Da sazna što u sene glavu okrene
Da sazna kom se sveti kad ne gleda za njime
Ko svi drugi suncokreti

Malo moje ćudljivo
Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo
Obići svet je zbog tog uzbudljivo
Da bi se ovde vratilo
Digni tu lepu glavu, pogledaj me bar
U suzici što blista, čuda se trista vide
Tvoja je sreća samo tvoja stvar
Al' zato tvoja tuga, to je već priča druga
To na moj račun ide

Pipneš jedared šlingu u bećaruše
Pa cela veka snevaš divlje jagode
Zbog nje se rime raspare i naruše
I sve bi htele da se njoj prilagode
I sad već znam

Lako je kad te neko ni ne zavoli
Tad samo tamna strana srca zaboli
Teško je kad za nekog jedinog i svog
Postaneš zrnce soli
Teško je kad tvoj neko prestane da te voli

Malo moje ćudljivo
Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo
Obići svet je zbog tog uzbudljivo
Da bi se ovde vratilo
Digni tu lepu glavu, pogledaj me bar
U suzici što blista čuda se trista vide
Tvoja je sreća samo tvoja stvar
Al' zato tvoja tuga, to je već priča druga
To na moj račun ide